Finansije i Osiguranje - Srbija

Mali je na skupu „Značaj finansijske pomoći Evropske unije i pravilno trošenje sredstavaˮ, koji je održan u Ministarstvu finansija, istakao da je ova tema od izuzetnog značaja i za lokalni i za republički nivo vlasti.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave strateški moraju da promene način razmišljanja i da se u budućnosti potrude da se više oslanjaju na sopstvene kapacitete nego na republički budžet.

On je naveo da su lokalni budžeti odgovornost lokalne samouprave i da je neophodno realno isplanirati budžetske prihode i rashode, i poručio da je odgovornost u trošenju javnih sredstava odgovornost i prema građanima i trošenju njihovog novca.

Lokalne samouprave se sve više oslanjaju na centralni nivo vlasti. Postalo je pravilo i svi očekuju da će država krajem godine neki deo svog novca odvojiti i podeliti lokalnim samoupravama, ukazao je prvi potpredsednik Vlade.

Mali je podsetio na to da trenutno Republika finansira niz projekata na lokalu, kao što je izgradnja kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje voda i nekih lokalnih puteva.

Prvi potpredsednik Vlade je najavio da će do kraja januara Ministarstvo finansija uraditi analizu budžeta svake lokalne samouprave, odnosno da li su budžeti urađeni u skladu sa instrukcijama Ministarstva finansija.

On je istakao da je stabilnost lokalnih budžeta važna jer utiče na ekonomsku stabilnost cele države, dodavši da treba razmišljati i o alternativnim izvorima finansiranja, kao što je, na primer, izdavanje municipalnih obveznica.

Mali je ukazao i na neophodnost da se sa sredstvima EU postupa na zakonit način kako bismo izbegli zloupotrebe u njihovom korišćenju, ali i da bismo se predstavili kao ozbiljna zemlja, kandidat za punopravno članstvo u EU.

Prvi potpredsednik Vlade je ocenio da naša zemlja prolazi kroz izazovna vremena, ali da bez obzira na to treba razmišljati unapred i biti odgovoran prema građanima i lokalnoj zajednici.

On je, kada je reč o pristupanju EU, naglasio da Srbija ima ambiciozan plan da do kraja 2026. godine bude potpuno usklađena sa zakonima i regulativom Unije.

Vlada je, kako je rekao, posvećena ekonomskom rastu i evropskim integracijama i ono što treba da se uradi u naredne dve godine jeste „Reformska agendaˮ ili „Agenda rasta u dogovoru sa EUˮ.

Mali je podsetio i na to da je EU najveći donator sredstava našoj zemlji i da je od 2001. godine do danas Srbija primila više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava od poreskih obveznika EU, za razne projekte, uglavnom na lokalnom nivou.

On je ukazao na to da je naša ekonomija u ovom trenutku druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi i ocenio da su to odlični rezultati.

Udeo javnog duga sada je između 44 i 45 odsto BDP-a, dok je prosek evrozone 89 odsto, istakao je Mali i napomenuo da je Srbija uspela da po prvi put u istoriji da dobije investicioni kreditni rejting, što su sve preduslovi za dalji rast, napredak zemlje na putu ka EU i unapređenje kvaliteta života građana.

Predstavnici lokalnih samouprava imaće priliku da diskutuju o najčešćim nepravilnostima u decentralizovanom upravljanju sredstvima EU kako bi se one izbegle u daljem radu, ali i da iznesu svoje predloge za unapređenje načina finansijske saradnje sa EU.